Spirometrija kod dece – važan test za pluća i disanje
Uporan kašalj, sviranje u grudima, brzo zamaranje pri trčanju ili učestale bronhitisi mogu da budu znak da je potrebno proveriti plućnu funkciju deteta. Jedan od najvažnijih testova za to je spirometrija.
U ovom tekstu objašnjavamo kada se radi spirometrija kod dece, šta tačno merimo i kako izgleda pregled u pedijatrijskoj ordinaciji.
Šta je spirometrija?
Spirometrija je jednostavan, neinvazivan test kojim se meri:
- koliko vazduha dete može da udahne i izdahne
- kojom brzinom se vazduh izbacuje iz pluća
Na taj način možemo da procenimo da li su disajni putevi suženi, da li postoji bronhoopstrukcija (suženje bronhija) i kako pluća reaguju na terapiju.
Kada se preporučuje spirometrija kod dece?
Spirometrija se najčešće radi kod dece koja imaju:
- sumnju na astmu – sviranje u grudima, otežano disanje, napadi kašlja
- hronični ili ponavljani kašalj koji traje duže od 4–6 nedelja
- česte bronhitise ili bronhiolitise
- brzo zamaranje pri fizičkoj aktivnosti u odnosu na vršnjake
- već postavljenu dijagnozu astme radi praćenja terapije
Test se obično može pouzdano uraditi kod dece starije od 5–6 godina, kada mogu da razumeju i prate uputstva.
Kako izgleda pregled?
- Dete sedi u udobnoj stolici, sa klipom na nosu kako bi sav vazduh izlazio na usta.
- U ruku dobija ustnik povezan sa aparatom – spirometrom.
- Na jasan dogovor („Duboko udahni… sada jako duvaj, duvaj, duvaj!“) dete:
- što dublje udahne
- zatim što jače i brže izdahne sav vazduh do kraja
Test se ponavlja nekoliko puta, kako bismo dobili pouzdan rezultat. Od celog pregleda najviše zavisi saradnja deteta, pa uvek prilagodimo objašnjenje njegovom uzrastu – često se igramo „duvanja svećica“ ili „pomeranja balona“.
Da li je spirometrija neprijatna ili opasna?
Spirometrija je:
- bezbolna
- bez zračenja
- ne traje dugo (10–15 minuta sa pripremom)
Neka deca mogu da se osete malo umorno od napora pri izdisaju ili blago da zakašlju, ali tegobe brzo prolaze. Test se ne radi ako dete ima visoku temperaturu, težu infekciju ili se loše oseća tog dana.
Bronhodilatatorni test – kada i zašto?
Kod sumnje na astmu često radimo i takozvani bronhodilatatorni test:
- Najpre se uradi početna spirometrija.
- Zatim dete udahne lek koji širi bronhije (bronhodilatator).
- Nakon 15–20 minuta spirometrija se ponavlja.
Ako se vrednosti značajno poprave, to govori u prilog bronhoopstruktivnoj bolesti poput astme i pomaže lekaru da lakše postavi dijagnozu i prilagodi terapiju.
Kako da pripremite dete za spirometriju?
Da bi rezultat bio što precizniji, važno je:
- da dete ne uzima lekove za širenje bronhija (pumpice) određeni broj sati pre testiranja – o tačnom razmaku dogovarate se sa lekarom
- da dete ne jede obilan obrok neposredno pre pregleda
- da nosi udobnu odeću koja ne steže grudni koš
- da dođe odmorno, bez trčanja i iscrpljivanja neposredno pre testiranja
Dobro je detetu unapred objasniti da će „duvati što jače može u cevčicu“ i da je to zapravo mala igra.
Šta dobijamo rezultatima spirometrije?
Spirometrija nam daje objektivnu sliku plućne funkcije:
- da li su disajni putevi normalno prohodni
- da li postoji suženje bronhija
- da li terapija koju dete već koristi daje efekat
Na osnovu rezultata pedijatar može da:
- potvrdi ili isključi astmu i druge plućne bolesti
- prilagodi dozu i vrstu terapije
- prati stanje kroz vreme i proceni da li bolest miruje
Kada da se obratite lekaru?
Ako vaše dete:
- ima česte epizode otežanog disanja, sviranja u grudima ili upornog kašlja
- se brzo zamara pri igri i trčanju
- ima već postavljenu dijagnozu astme, ali i dalje ima tegobe
dobro je da se javite pedijatru radi pregleda i, po potrebi, spirometrije. Pravovremena dijagnostika pomaže da dete diše lakše, mirnije spava i bez straha učestvuje u svim aktivnostima sa svojim vršnjacima.