Alergološko testiranje kod dece – kada je potrebno i kako izgleda

Alergije su sve češće i kod dece, pa roditelji često imaju nedoumice kada je vreme da se uradi alergološko testiranje, da li je procedura neprijatna i šta tačno rezultati znače. U ovom tekstu objašnjavamo kako izgleda alergološko testiranje u pedijatrijskoj ordinaciji i kako da pripremite dete.

Šta je alergološko testiranje?

Alergološko testiranje je skup dijagnostičkih procedura koje pomažu da se otkrije na šta je dete alergično. Najčešće se koristi:

• kožni prick test – sitna ubodna proba na koži
• patch test – testiranje kontaktnog dermatitisa putem flastera
• laboratorijska analiza krvi – merenje specifičnih IgE antitela

Na osnovu dobijenih rezultata pedijatrijski alergolog može da planira adekvatan tretman i da preporuči mere izbegavanja alergena.

Kada se preporučuje alergološko testiranje kod dece?

Na testiranje najčešće upućujemo decu koja imaju:

• ponavljane epizode kijanja, zapušenog nosa ili curenja nosa (posebno sezonski)
• uporan kašalj, sviranje u grudima ili otežano disanje
• promene na koži – ekcem, crvenilo, svrab, koprivnjaču
• reakcije nakon određene hrane – osip, oticanje usana, povraćanje, bol u stomaku
• tegobe nakon kontakta sa životinjama, prašinom ili polenom

Ako primetite da se simptomi stalno ponavljaju u sličnim situacijama, dobro je da se javite pedijatru i razmotrite alergološko testiranje.

Kako izgleda kožni prick test?

Kožni prick test je najčešći i kod dece se dobro podnosi:

1. Na podlakticu ili leđa nanose se kapljice standardizovanih alergena (npr. poleni, grinje, dlaka životinja, mleko, jaje…).
2. Kroz svaku kapljicu pravi se mali površinski ubod specijalnom lancetom – ne ide se duboko u kožu.
3. Nakon 15–20 minuta očitava se reakcija: ako se pojavi crvenilo i mehurić na mestu uboda, test je pozitivan.

Sam ubod je brz i većina dece ga opisuje kao „malo češkanje“ ili ubod komarca.

Da li alergološko testiranje boli?

• Kožni testovi su minimalno neprijatni, bez oštrijeg bola i bez krvarenja.
• Patch testovi se uopšte ne bodu – flasteri se samo zalepe.
• Laboratorijska analiza krvi podrazumeva klasično vađenje krvi iz vene, što dete obično već poznaje.

Trudimo se da pre i tokom svakog testa detetu sve objasnimo, pokažemo materijal i stvorimo smirenu atmosferu, što značajno smanjuje strah.

Kako da pripremite dete za testiranje?

Da bi rezultat bio pouzdan, važno je da se ispoštuju sledeće smernice:

• Antihistaminici (sirupi, kapi, tablete) obično se ukidaju 5–7 dana pre testa – o tačnom razmaku dogovarate se sa lekarom.
• Na dan testiranja dete treba da bude bez akutne infekcije (povišena temperatura, jači kašalj).
• Koža na mestu testiranja ne sme biti preterano iziritirana ili oštećena.
• Preporuka je da dete jede kao i obično, kako se ne bi osećalo slabo ili razdražljivo.

Ako niste sigurni koje lekove treba pauzirati, najbolje je da se pre zakazanog termina telefonom posavetujete sa ordinacijom.

Šta znače rezultati testa?

Pozitivan test znači da imuni sistem deteta prepoznaje određenu supstancu kao alergen. To ne mora uvek da znači jaku kliničku reakciju, ali nam daje važnu informaciju:

• koje alergene treba što više izbegavati
• da li je potrebna terapija lekovima (antihistaminici, sprejevi, kreme)
• da li treba razmotriti specifičnu imunoterapiju (hiposenzibilizacija)

Lekar uvek tumači rezultate u kombinaciji sa simptomima, jer sam test bez kliničke slike nije dovoljan.

Kada je vreme da se javite pedijatrijskom alergologu?

Obratite se pedijatru ili alergologu ako:

• dete ima česte i ponavljane respiratorne tegobe ili ekcem
• imate porodičnu sklonost alergijama (astma, polenska kijavica, atopijski dermatitis)
• ne možete da povežete simptome sa konkretnim okidačem
• imate dilemu da li je dete alergično na hranu koju svakodnevno jede

Pravovremeno alergološko testiranje pomaže da dete dobije odgovarajuću terapiju, da se tegobe ublaže i da se smanji rizik od kasnijeg razvoja astme i drugih komplikacija.